Изгнаници [Креће се лађа француска]
Branislav Milosavljević / Бранислав Милосављевић| Original | Преовлађујућа верзија / Versione prevalente / Prevailing version... |
| ИЗГНАНИЦИ [КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА] Сиње је море широко, [1] широко, хладно, дубоко. Креће се лађа француска са пристаништа солунска. Одлазе моји другови, другови српски витези, у земљу даљну Африку; сви носе тугу велику. Из своје земље прогнани, по свету блуде млађани; Туђино мајко – маћијо, збогом занавек Србијо! Па кад се море заљуља, махнито силно удара, сви моле Светог Николу, његову силу на мору! Многи ће од њих бити плен, кад дође швапски сумарен, много је Срба пропало у мору хладном остало. Шта ли је Србин згрешио? Богу се увек молио; седам се лета борио; у рову славу славио. Узалуд чекаш мајко ти, да ти се војно жив врати, море је сито – мирује; јединца твога – милује! | КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА Силно је море дубоко, [1] Дубоко, плаво, широко. Нигде му краја видети, Не могу мисли поднети. Креће се лађа француска Са пристаништа солунска, Транспорт се креће србади, Ратници, браћа, болесни. Сваки се војник борио, У рову славу славио, Срећан се Богу молио, Да би се кући вратио. Радости нема ни за трен, Наиђе швапски сумарен, Сви моле светог Николу, Његову силу на мору Полазим тужан, болестан, Помислиm: Боже, нисам сам, И моја браћа путују, Да са мном скупа тугују. |
[1] Latinica / Romanization KREĆE SE LAĐA FRANCUSKA Silno je more duboko, Duboko, plavo, široko. Nigde mu kraja videti, Ne mogu misli podneti. Kreće se lađa francuska Sa pristaništa solunska, Transport se kreće srbadi, Ratnici, braća, bolesni. Svaki se vojnik borio, U rovu slavu slavio, Srećan se Bogu molio, Da bi se kući vratio. Polazim tužan, bolestan, Pomislim: Bože, nisam sam, I moja braća putuju, Da sa mnom skupa tuguju. Radosti nema ni za tren, Naiđe švapski sumaren, Svi mole svetog Nikolu, Njegovu silu na moru |
Sinje je more široko,
široko, hladno, duboko.
Kreće se lađa francuska
sa pristaništa solunska.
Odlaze moji drugovi,
drugovi srpski vitezi,
u zemlju daljnu Afriku;
svi nose tugu veliku.
Iz svoje zemlje prognani,
po svetu blude mlađani;
tuđino majko - maćijo,
zbogom za navek, Srbijo!
Pa kad se more zaljulja,
mahnito silno udara,
svi mole Svetog Nikolu,
njegovu silu na moru!
Mnogi će od njih biti plen,
kad dođe švapski sumaren,
mnogo je Srba propalo,
u moru hladnom ostalo.
Šta li je Srbin zgrešio?
Bogu se uvek molio;
sedam se leta borio;
u rovu slavu slavio.
Uzalud čekaš, majko ti,
da ti se vojno živ vrati,
more je sito - miruje;
jedinca tvoga - miluje!