Der Himmel über Berlin [Lied vom Kindsein]

Peter Handke

Originale	Српски превод / Serbische Übersetzung / Traduzione serba / Serb...
DER HIMMEL ÜBER BERLIN [LIED VOM KINDSEIN]	ПЕСМА ДЕТИЊСТВА
Als das Kind Kind war, ging es mit hängenden Armen, wollte der Bach sei ein Fluß, der Fluß sei ein Strom, und diese Pfütze das Meer.	Кад је дете било дете ходало је машући рукама желело је да је поток река, река понорница, а ова бара да буде море.
Als das Kind Kind war, wußte es nicht, daß es Kind war, alles war ihm beseelt, und alle Seelen waren eins.	Кад је дете било дете, није знало да је дете, све је имало душу, и све су душе биле Једна.
Als das Kind Kind war, hatte es von nichts eine Meinung, hatte keine Gewohnheit, saß oft im Schneidersitz, lief aus dem Stand, hatte einen Wirbel im Haar und machte kein Gesicht beim fotografieren.	Кад је дете било дете није имало своје мишљење, није имало навике, често је седело прекрштених ногу, непрестано трчећи, имало је ковитлац у коси, и није се кревељило при фотографисању.
Als das Kind Kind war, war es die Zeit der folgenden Fragen: Warum bin ich ich und warum nicht du? Warum bin ich hier und warum nicht dort? Wann begann die Zeit und wo endet der Raum? Ist das Leben unter der Sonne nicht bloß ein Traum? Ist was ich sehe und höre und rieche nicht bloß der Schein einer Welt vor der Welt? Gibt es tatsächlich das Böse und Leute, die wirklich die Bösen sind? Wie kann es sein, daß ich, der ich bin, bevor ich wurde, nicht war, und daß einmal ich, der ich bin, nicht mehr der ich bin, sein werde?	Кад је дете било дете, постављало је ова питања: Зашто сам ја баш ја, а не ти? Зашто сам овде, а не тамо? Кад је почело време и где се простор завршава? Да ли је можда живот под Сунцем само један сан? Није ли оно што видим, чујем и осећам само одраз неког Света пре овог Света? Ако знам да постоји зло, постоје ли заиста и зли људи? Како то да ЈА, уопште као да нисам постојао пре него што сам постао ЈА, и да једном ЈА, који сам, више нећу бити ЈА?
Als das Kind Kind war, würgte es am Spinat, an den Erbsen, am Milchreis, und am gedünsteten Blumenkohl. und ißt jetzt das alles und nicht nur zur Not.	Кад је дете било дете, давио га је спанаћ, грашак, сутлијаш, на пари куван карфиол, а сад све то гута, не само зато што се мора.
Als das Kind Kind war, erwachte es einmal in einem fremden Bett und jetzt immer wieder, erschienen ihm viele Menschen schön und jetzt nur noch im Glücksfall, stellte es sich klar ein Paradies vor und kann es jetzt höchstens ahnen, konnte es sich Nichts nicht denken und schaudert heute davor.	Кад је дете било дете, у туђем се кревету једном пробудило, и потом никад престало. Многих људи, тада, добрих му се чинило, а данас тек пар, ако је среће. Јасну је слику Раја у себи имало, да ли баш, пита се сад? Кад од Ништавила визије и данас га стресе страх.
Als das Kind Kind war, spielte es mit Begeisterung und jetzt, so ganz bei der Sache wie damals, nur noch, wenn diese Sache seine Arbeit ist.	Кад је дете било дете, играло се са одушевљењем, и сад, има исти онај ентузијазам, али само кад је посао у питању.
Als das Kind Kind war, genügten ihm als Nahrung Apfel, Brot, und so ist es immer noch.	Кад је дете било дете, било му је доста јабуку да једе... хлеба, па је тако чак и сад.
Als das Kind Kind war, fielen ihm die Beeren wie nur Beeren in die Hand und jetzt immer noch, machten ihm die frischen Walnüsse eine rauhe Zunge und jetzt immer noch, hatte es auf jedem Berg die Sehnsucht nach dem immer höheren Berg, und in jeder Stadt die Sehnsucht nach der noch größeren Stadt, und das ist immer noch so, griff im Wipfel eines Baums nach dem Kirschen in einem Hochgefühl wie auch heute noch, eine Scheu vor jedem Fremden und hat sie immer noch, wartete es auf den ersten Schnee, und wartet so immer noch.	Кад је дете било дете, слатке бобице би му испуниле шаку баш као што то бобице чине, па и сад би. И зелени би му орах горчином језик натопио, баш као што сад натапа, и са сваког би врха планинског, још вишем врху хитао, у сваком граду великом, још већем граду клицао, и ништа се није променило. За трешњама је до највише крошње посегао, са страшћу коју и данас поседује, али и срамежљив пред непознатима, баш као некад. Кад је први снег нестрпљив ишчекивао, на исти начин као и данас.
Als das Kind Kind war, warf es einen Stock als Lanze gegen den Baum, und sie zittert da heute noch.	Кад је дете било дете, бацило је штап као копље, право у дрво, где и данас подрхтава.