La riva bianca, la riva nera
Iva Zanicchi| Versione in serbo / Verzija na Srpskom (ćirilica) | |
| THE WHITE SHORE, THE BLACK SHORE * Sir Captain! Please, stop here! - I'm so tired. Yes, I'll stop. * Be careful! There are shootings! Stay down! - I'll be careful, protect yourself too. Tell me, soldier, where are you from? * I come from a village near yours, but on the river there is the border, the white shore, the black shore, and on the bridge I see a flag, but it's not the one is in my heart. - So, soldier, you are not one of mine... * We are wearing different uniforms, you know. - No, I don't , I can no longer see. I was shot and perhaps it was you. * Captain, what can we do? This is war and cannot be changed. - On the hill the machinegun sings , the green grass turns to straw and along the river the battle continues, but for us already ended. * Captain, I have to go. - I'm coming with you. You must not leave me. * No, I will not leave you. I already know it, I'll be close to you forever. -- Everything is over, the border is silent, the white shore and the black shore, while a woman weeps in the evening and calls a name that will never answer. * Captain! Please Sir, stop here! - I'm so tired. Yes, I'll stop. | БЕЛА ОБАЛА, ЦРНА ОБАЛА - Господине Капетане! Молим вас, останите овде! - Тако сам уморан. Да, ја ћу стати. - Буди пажљив! Они пуцају! Остани доле! - Ја ћу бити опрезан, али заштитите себе. - Реци ми, војниче, одакле си? - Ја долазим из једног села поред твоје, - али на реци постоји граница, - белa обалa, црна обалa, - а на мосту видим заставу, - али то није онa што је у мом срцу. - Па, војниче, ти ниси један од мојих? - Ми носимо другачије униформе, као што знате. - Не, ја то не знам, јер више не могу да видим. - Био сам погођен, а можда си ти пуцао на мене. - Господине Капетане, шта да радимо? - Ово је рат и не може се променити. - На брду тамо пева митраљез, - зелена трава се претвара у сламу - а дуж реке битка се наставља, - али за нас она је већ завршена. - Господине Капетане, морам да идем. - Идем с тобом. Не можеш ме оставити. - Не, нећу те оставити. Већ сам то знао, - ја ћу бити близу тебе заувек. - Све је готово, граница ћути, - бела обала црна обала, - док једна жена плаче у вечерњим сатима - и позива име које никада неће одговорити. - Господине Капетане! Молим вас, останите овде! - Тако сам уморан. Да, ја ћу остати. |
