Lingua   

Mury

Jacek Kaczmarski
Pagina della canzone con tutte le versioni


Versione bielorussa / Belarusian version / Version biélorusse ...
Стены [1]

Он пел вдохновенно, он молод был,
А их там было— не счесть.
От песни у них прибывало сил,
Он пел, что свет где-то есть.
Они тысячи свеч зажгли ему,
Над их головами — дым.
Он пел: айда, разрушим тюрьму…
Они пели вместе с ним.

Зубы решёток вырви у стен!
Клетки ломай, оковы рви!
Пусть стены рухнут, рухнут, рухнут,
Похоронят старый мир!
Зубы решёток вырви у стен!
Клетки ломай, оковы рви!
Пусть стены рухнут, рухнут, рухнут,
Похоронят старый мир!

Скоро ту песню каждый знал,
Мелодия, даже без слов,
Была им как свет, была как дурман
Для их сердец и голов.
И пели они, и хлопали в такт,
Хор канонадой звучал,
Оковы давили, сгущался мрак…
А он всё пел да играл:

Зубы решёток вырви у стен!
Клетки ломай, оковы рви!
Пусть стены рухнут, рухнут, рухнут,
Похоронят старый мир!
Зубы решёток вырви у стен!
Клетки ломай, оковы рви!
Пусть стены рухнут, рухнут, рухнут,
Похоронят старый мир!

Но вот они поняли, сколько их там,
Почуяли силу: пора!
И с песней двинулись по городам:
К свету — вперёд — ура!
Кумиров в прах, булыжник в кулак —
Ты за нас или нет, гражданин?
Кто одинок — тот наш злейший враг!
А певец был всё так же один.

Он видел ровный марш толпы,
Молча прислушиваясь к шагам.
А стены росли, росли, росли,
Цепи гремели на ногах…

Он видит ровный марш толпы,
Молча прислушиваясь к шагам.
А стены растут, растут, растут,
Цепи грохочут на ногах…
МУРЫ [1]

Ён быў натхнёны і малады,
Іх незьлічона было.
Ён на плошчы вёў гарады
Зь песьняй, што блізка сьвятло.
І запальвалі сьвечкі яму,
Плыў па-над плошчаю дым.
Ён сьпяваў: зруйнуем турму!
Яны сьпявалі за ім:

Разбуры турмы муры!
Прагнеш свабоды – то бяры!
Мур хутка рухне, рухне, рухне –
І пахавае сьвет стары!
Разбуры турмы муры!
Прагнеш свабоды – то бяры!
Мур хутка рухне, рухне, рухне –
І пахавае сьвет стары!

Ведалі словы на памяць – і сьпеў
Несьлі па вуліцах так,
Што кроў кіпела і гнеў кіпеў,
І сэрцы стукалі ў такт.
Білі ў сто тысяч далоняў – і рытм
Ворагаў біў напавал.
Ішлі на муры ва ўсім сьвеце старым…
А ён усё граў і сьпяваў.

Разбуры турмы муры!
Прагнеш свабоды – то бяры!
Мур хутка рухне, рухне, рухне –
І пахавае сьвет стары!
Разбуры турмы муры!
Прагнеш свабоды – то бяры!
Мур хутка рухне, рухне, рухне –
І пахавае сьвет стары!

Так паўстаў шматтысячны рух,
Воінаў цэлая раць,
Можна помнікі зносіць і брук
На камяні разьбіраць.
Кожны адчуў – прыйшоў яго час
Сілы аддаць барацьбе:
Хто ня з намі – той супраць нас!..
Сьпявак быў сам па сабе.

Глядзеў, як шчыльныя рады
Зь ягонай песьняю ідуць,
А песьня глухне, глухне, глухне…
А муры растуць, растуць…
Глядзеў, як шчыльныя рады
Зь ягонай песьняю ідуць,
А песьня глухне, глухне, глухне…
А муры растуць, растуць…
[1] Steny

On pel vdochnovenno, on mołod był,
A ich tam było – ne sčesť.
Ot pesni u nich pribyvało sił,
On pel, čto svet gde-to esť.
Oni tysjači sveč zažgli emu,
Nad ich gołovami – dym.
On pel: ajda, razrušim tjuŕmu...
Oni peli vmeste s nim.

Zuby rešëtok vyrvi u sten!
Kletki steny, okovy rvi!
Pusť steny ruchnut, ruchnut, ruchnut,
Pochoronjat staryj mir!
Zuby rešëtok vyrvi u sten!
Kletki steny, okovy rvi!
Pusť steny ruchnut, ruchnut, ruchnut,
Pochoronjat staryj mir!

Skoro ty pesnju každyj znał,
Mełodija, daže bez słov,
Była im kak svet, była kak durman
Dlja ix serdec i gołov.
I peli oni, i chłopali v takt,
Chor kanonadoj zvučał,
Okovy davili, sgušćałsja mrak...
A on vsë pel da igrał...

Zuby rešëtok vyrvi u sten!
Kletki steny, okovy rvi!
Pusť steny ruchnut, ruchnut, ruchnut,
Pochoronjat staryj mir!
Zuby rešëtok vyrvi u sten!
Kletki steny, okovy rvi!
Pusť steny ruchnut, ruchnut, ruchnut,
Pochoronjat staryj mir!

No vot oni ponjali, skolgo ich tam,
Počujali siłu: pora!
I s pesnej dvinuliś po gorodam:
K svetu – vperëd – ura!
Kumirov v prach, bułyžnik v kułak -
Ty za nas ili net, graždanin?
Kto odinok – tot naš zlejšij vrag!
A nebec był vsë tak že odin.

On videł rovnyj marš tołpy,
Mołča prisłušivajaś k šagam.
A steny rosli, rosli, rosli,
Celi gremeli na nogach...

On vidit rovnyj marš tołpy,
Mołča prisłušivajaś k šagam.
A steny rastut, rastut, rastut,
Celi grochočut na nogach...
[1] Mury

Ën byŭ natchnëny i małady,
Ich nieźličona było.
Ën na płoščy vëŭ harady
Ź pieśnjaj, što blizka śviatło.
I zapalvali śviečki jamu,
Plyŭ pa-nad płoščaju dym.
Ën śpiavaŭ: zrujnujem turmu!
Jany śpjavali za im:

Razbury turmy mury!
Prahnieš svabody – to biary!
Mur chutka ruchnie, ruchnie, ruchnie -
I pachavaje śviet stary!
Razbury turmy mury!
Prahnieš svabody – to biary!
Mur chutka ruchnie, ruchnie, ruchnie -
I pachavaje śviet stary!

Viedali słovy na pamiać – i śpieŭ
Nieśli pa vulicach tak,
Što kroŭ kipieła i hnieŭ kipieŭ,
I särcy stukali ŭ takt.
Bili ŭ sto tysiač dałoniaŭ – i rytm
Vorahaŭ biŭ napavał.
Išli na mury va ŭsim śviecie starym...
A ën usë hraŭ i śpiavaŭ.

Razbury turmy mury!
Prahnieš svabody – to biary!
Mur chutka ruchnie, ruchnie, ruchnie -
I pachavaje śviet stary!
Razbury turmy mury!
Prahnieš svabody – to biary!
Mur chutka ruchnie, ruchnie, ruchnie -
I pachavaje śviet stary!

Tak paŭstaŭ šmattysiačny ruch,
Voinaŭ päłaja rać,
Možna pomniki znosić i bruk
Na kamiani raźbyrać.
Kožny adčuŭ – pryjšoŭ jaho čas
Siły addać baraćbe:
Chto nia z nami – toj suprać nas!...
Śpiavak byŭ sam pa sabe.

Hliadzeŭ, jak ščylnyja rady
Ź jahonaj pieśnjaju iduć,
A pieśnia hłuchnie, hłuchnie, hłuchnie...
A mury rastuć, rastuć...
Hliadzeŭ, jak ščylnyja rady
Ź jahonaj pieśnjaju iduć,
A pieśnia hłuchnie, hłuchnie, hłuchnie...
A mury rastuć, rastuć...


Pagina della canzone con tutte le versioni

Pagina principale CCG


hosted by inventati.org